Ko od nas jоš voli kritiku? Velika većina ne voli da prima kritiku a mnogi ni da je daju. A opet po drugoj strani kritika je samo izražavanje želje za promenom i deo je skoro svakodnevnog života, bilo da se nalazimo u krugu prijatelja i porodice, na poslu a ponekad i sa potpunim strancima. Po pravilu, neprijatne emocije koje najčešće prate kritiku, osećamo skoro duplo intenzivnije od pozitivnih emocija i bitno utiču na naše percipiranje lične vrednosti. Ok, ako sada znamo da je kritika nužno zlo ako želimo da napravimo bilo kakvu promenu kod sebe ili drugih postavlja se pitanje na koji način možemo da je damo a da on bude što efikasniji i efektniji.
Razlog zašto sam nazvala ovaj članak Recept za kritiku je taj što se barem meni čini da kao i kod spremanja omiljenog jela postoje nužni sastojci da bi uspeli da dobijemo rezultat koji želimo i u njemu uživamo. Ideja mi je da vam približim kako da naučite da kritikujete jasno, bez nepotrebnih neprijatnih emocija i tako da postignete svoj cilj, odnosno promenu ponašanja druge osobe sa što manje izgubljene energije.
Lista nužnih sastojaka za uspešan recept
Prvo i osnovno zlatno pravilo je da kada kritikujemo uvek razdvajamo osobu od onoga što ta osoba radi/misli/ kako postupa/ itd. Na ovaj način mi nikada ne dovodimo u pitanje osobu kao celinu i njenu vrednost već se samo manje ili više slažemo sa njenim određenim postupcima.
Kao što je poznato i pametan čovek može da napravi glupost ali ga to ne čini glupim, kao što ni glupog čovega jedan pametan postupak ne čini pametnim 
No šalu na stranu, kada dođe vreme za kritiku, važno je da ona bude usmerena na ponašanje koje ne odobravamo a ne na njega/nju kao ličnost. Komentari poput, „Ti si glup/a, nesposoban/a, bezobrazan/a i sl.“ su uvrede i odbaciju mogućnost da prenesemo poruku koju želimo a to je promena ponašanja jer uglavnom stvaraju bunt ili povlačenje suprotne strane.
Drugo pravilo bi bio dobar tajming ili uvremenjenost kritike. Kritiku je bitno dati u četiri oka, precizno i pravovremeno. Kritika data pred drugima se može shvatiti kao blamiranje i neće dovesti do rezultata koji želimo. Jako je važno da tačno definišemo šta je to što nam u ponašanju osobe nije odgovaralo i šta bi trebalo da se promeni, kako osoba ne bi nagađala šta od nje želimo. Korisno je takođe izbegavati generalizacije tipa: „Ti uvek/stalno/generalno kada ti ja kažem…“ jer one čine da se osoba kojoj je upućena kritika oseća osporenom i premalo uvaženom za sve one situacije u kojima se nije ponašala na određeni način koji kritikujemo. Iako je bitno izabrati dobar tajming (da na primer ne skočimo na nekog baš kad tek uđe na vrata mrtav umoran), kritika mora da bude vremenski povezana sa nezadovoljavajućim ponašanje. To može biti par sati ili dana zavisno od tipa konflikta.
Takozvane „Ja-poruke“ takođe bitno umanjuju intenzitet kritike i zbog svoje subjektivnosti dozvoljavaju mogućnost da onaj koji kritikuje nije nužno potpuno u pravu i da daje priliku kritikovanom da objasni svoj stav i ponašanje ukoliko je pogrešno protumačeno. Primeri Ja-poruka bi bili: „Ja mislim/doživljavam tvoje ponašanje kao…“, „Meni se ne sviđa kada…“, „Smeta mi kada…“, „Ovo tvoje ponašanje shvatam kao…pa mi zato reci ako grešim“, itd.
Sledeći sastojak u receptu je stepenovanje kritike. Veoma često, misleći da stepenujemo, mi zapravo prelazimo sa nivoa kritike 1 na nivo 10, a da to ni ne osetimo. Naš sagovornik, će to osetiti, najverovatnije doživeti kao napad na svoju ličnost. Gubitkom sposobnosti da se iskontrolišemo i ostanemo pribrani gubimo i mogućnost uspešnog prenošenja poruke što je zapravo cilj.
Na momenat bih se fokusirala na taj cilj. Svi mi znamo da kad smo ljuti na nekoga najčešće osećamo „gnev pravednika“, ljuti smo ili mozda čak i besni na određenu osobu i želimo ekspresnu promenu ponašanja. Nažalost, upravo dok tako razmisljamo i osećamo velike su šanse da ne postignemo taj zadati cilj. Ako osećate da vam srce ubrzano lupa, da se znojite i da ste nemirni ili drhtite, vaša fiziološka reakcija uprošćeno rečeno preuzima kontrolu i šanse da se držite gore navedenih sastojaka su mnogo manje dok ih ne integrišete u svoje ponašanje. Zato je bolje, kao što smo gore pomenuli, uvremeniti svoju reakciju, malo iskulirati i kada se smiri telo i shvatimo da imamo preko puta sebe osobu koja je ok a ne neprijatelja, moći ćemo razumski da odreagujemo i ostanemo fokusirani na cilj – promenu ponašanja. Sve drugo je samo ventiliranje za nas a potencijalna uvreda za sagovornika, koja će ga učiniti manje kooperativnim.
Zato, smućkajte sve sastojke po sistemu „Ispeci pa reci“ i prijatno
Reference:
Beleske sa TA edukacije
